Угледни час из Музичке културе
Уводне напомене: Савремена технологија отвара могућности унапређивања наставног процеса у свим областима и помаже остваривању савременог концепта образовања, по коме се ученик доводи у центар процеса учења, односно постаје активни учесник процеса учења. И док се традиционална настава базирала на систему подучавања, у савременој настави доминантан је систем учења, кроз који се ученик оспособљава за самостално учење у будућности, односно целоживотно учење. Наставна средства у новијој концепцији учења постају алат учења, а сам учитељ „навигатор“ у том процесу учења. Учетељ је ту да изврши квалитетан одабир наставних средства, који ће ученику пружити могућност самосталног истраживања, откривања и учења, кроз реалне њему блиске представе.
Развоју музичке писмености код ученика ниже узрастне доби, генерално се придаје мањи значај, иако би она требала да се развија паралелно са другим писменостима. Музичке писмености су специфична група писмености, које се не могу развијати на основу чисто теоријских или визуалних сазнања и представа, већ је потребно значајно укључивање чулно - перцептивних подражаја путем чула слуха. Опремљеност наших школа, у погледу неопходних наставних средстава за реализацију наставе Музичке културе и уопште развој музичке писмености код ученика, мотивацију и подстицај ученика за бављење музиком и музичким стваралаштвом, развијање естетских осећаја за музичке вредности и другог, што педставља опште циљеве и задатке Музичке културе основношколског образовања и васпитања, сведена је на пар аудио уређаја, које увек користи група наставника и на по можда један музички инструмент (најчешће хармоника). Сходно глобалној економској ситуацији, немогуће је очекивати од било ког актера образовно-васпитног процеса, да самостално купује и прибавља скупоцене музичке инструментe, који јесу неоходни за наставу Музичке културе.
Без сумње, када је реч о настави Музичке културе, очекивати остваривање циљева и задатака, кроз визуалне представе тоналитета и октава, цртањем Ц-дур лествице или клавира, кроз који, како је наводио Попдимитров, представљајући клавир као најпогодније средство у настави музике, могу се најпрегледније сагледати тонови у свим октавама, а да се при томе не обезбеде чулни подржаја, односно слушна перцепција звукова, представља апсурд. О наведеном говоре многи признати методичари у области музичке педагогије, а међу њима и Весна Кршић Секулић, која у свом раду истиче да се у „пракси никако не треба задовољавати сликом клавијатуре, а занемарити сам инструмент“.
Слушајући савремену педагогију музике и имајући у виду реалну економску ситуацију друштва и индивидуе, с применом ИКТ-а може се постићи остваривање програмом датих циљева и задатака, без додатних трошкава.